download printer friendly version
Gupa termini
Ovaj kontroverzni termin oznaÄava pojavu u umetnosti post-socijalistiÄke istoÄne Evrope devedesetih godina XX veka. Termin je prvi put upotrebio MiÅ¡ko Å uvaković, teoretiÄar umetnosti iz Beograda i definisao ga u tekstu Ideologija izložbe: o ideologijama Manifeste2002. godine.
Soros realizam nije realizam u smislu povratka slikarskom realizmu paranoiÄnog nacionalistiÄkog tipa koji je razvijen u većini postsocijalistiÄkih druÅ¡tava u 80-im i 90-im godinama, a nije ni brutalna varijanta socijalistiÄkog realizma koji je postavljao kanone izražavanja u 30-im, 40-im, 50-im i 60-im godinama na Istoku, već, naprotiv, jeste mekoi suptilno uniformisanje i normiranje postmodernog pluralizma i multikulturalizma kao kriterijuma prosvećenog politiÄkog liberalizma koji treba da realizuju evropska druÅ¡tva na prelazu u novi vek. Konkretna korist od ovakvog pristupa je pomeranje sa „ograniÄene“ (sasvim elitne) emancipacije koju nosi visoka umetnost i alternativa na opÅ¡te druÅ¡tvenu emancipaciju u okviru date lokalne kulture. Na primer, teorije poststrukturalizma i vrednosti liberalizma koje imaju karakter „univerzitetskog“ ili ‘muzejskog’, ali svakako „manjinskog intelektualnog“ diskursa, sada „kroz“ umetnost postaju diskurs, ukus i vrednost „normalne“ kulture tek nastajućeg srednjeg intelektualnog sloja gradanstva i njegovog javnog mnjenja (doxe). Konkretna manjkavost ovakvog pristupa umetnosti je uspostavljanje „proseÄne preglednosti“ koja umetniÄke i estetske ciljeve realizuje kao kulturom determinisane efekte. Drugim reÄima, umetnost mladih, marginalnih i onih u tranziciji dobija „svoj“ pokretni rezervat obećanih mogućnosti preživljavanja i realizacija.[1]
Termin Soros realizam je kontravezan zbog sledećeg. On se zapravo odnosi na druÅ¡tveno i politiÄki angažovanu umetnost, koja je nastajala na prostorima bivÅ¡e Jugoslavije, u vreme njenog raspada, devedesetih godina XX veka. Ona je afirmisala pozitivne vrednosti demokratski ureÄ‘enih druÅ¡tava, kakve su emancipacija, multikulturalizam, ljudska prava i slobode. Na taj naÄin, oÅ¡tro je kritikovala dominantnu ideologiju lokalnog konteksta odnosno nagli uzlet nacionalizma, koji je nastao kao reakcija na propadanje socijalistiÄko-komunistiÄkog ureÄ‘enja i vrednosnog sistema koji je on reprezentovao. Zbog svojih politiÄko-estetskih postulata, umetnost na koju se odnosi termin Soros realizam mogla se posmatrati kao suprotnost nacionalistiÄkoj umetnosti, ali i onoj koja je, u komunizmu i socijalizmu, nastajala na podsticaj državnih aparata.
S druge strane, sva ova umetniÄka dela i Äinove, podržavala je Soros fondacija, kroz svoje centre za savremenu umetnost, Äiji je cilj bio da podrže kulturno-umetniÄke projekte koji doprinose kreiranju socijalnog ambijenta primerenog demokratski ureÄ‘enom kapitalistiÄkom druÅ¡tvu. Soros centri omogućili su infrastrukturu za profesionalizaciju mlade umetniÄke scene, kroz produkciju projekata, edukaciju umetnika i radnika u kulturi. Ova edukacija bila je drugaÄija od one kakva se mogla dobiti u državnim, obrazovnim institucijama. Ipak, da bi dela ovih autora bila producirana i realizovana, bilo je potrebno da se prethodno uklapaju u novo-ponuÄ‘eni ideoloÅ¡ki makro-okvir.
To umetnost koju su podržavale zapadne organizacije, na izvesan naÄin, približava „državnoj umetnosti“ komunizma i socijalizma, ali i državnoj umetnosti raÄ‘enoj s ciljem da pomogne buÄ‘enju nacionalistiÄkih ideja, iako je Soros realizam, na planu ideologije koju propagira, bio pozicioniran kao njen antipod. PolitiÄki angažman je razliÄit, ali je logika ’naruÄivanja’ ista.
[1] Miško Šuvaković, „Ideologija izložbe: o ideologijama Manifeste“ u Platforma SCCA #3, SCCA-Ljubljana, Ljubljana: 2002, http://www.ljudmila.org/scca/platforma3/suvakovic.htm