download printer friendly version
Milena Bogavac
Rad beogradskog dela grupe Termini (neformalno poznate i pod imenom: grupa za ukrÅ¡tene reÄi) poÄeo je kada nam je Bojan ÄorÄ‘ev, nakon letnje Å¡kole u Ohridu, na mail listu prosledio spisak sa viÅ¡e od sedam stotina razliÄitih termina, vezanih za savremenu umetnost ali i savremeno druÅ¡tvo, u Å¡irem smislu.
Bojan je ovaj spisak, zajedno sa svojim saradnicima, sastavio na nekoj ranijoj radionici… Spisak je bio potpuno nesistematizovan, ali je za sve nas u grupi, znaÄio inicijalnu inspiraciju. SuoÄeni sa stotinama random poslaganih termina, otvorili smo se na razmiÅ¡ljanje o pojmovima koje oni oznaÄavaju…
Dogovorili smo prvi sastanak, s planom da se na njemu svi pojavimo sa svojim spiskovima od desetak termina koji bi nas zanimali. Zadatak nismo svi shvatili na isti naÄin, pa su neki Älanovi grupe napravili selekciju termina sa Bojanovog spiska, dok su drugi sastavili svoje, nove spiskove reÄi i pojmova. Na tom sastanku dogovoreno je da se za sledeći, sastave sistematiÄniji spiskovi. Termine joÅ¡ uvek nismo pokuÅ¡avali da delimo prema tematskim oblastima, već po naÄinu na koji se upotrebljavaju.
Tako su odreÄ‘ene prvobitne ‘terminoloÅ¡ke kategorije’:
1) Termini koje znam; 2) Termini koji se ponavljaju a ne znam Å¡ta su; 3) Termini koji su mi sumnjivi; 4) OpÅ¡ta mesta; 5) Termini koje ja najÄešće koristim; 6) Termini bez adekvatnog prevoda; 7) Neologizmi; 
‘LiÄni termini’.
Sledeće viÄ‘anje upotrebili smo za diskusiju o terminima koji su se naÅ¡li na naÅ¡im spiskovima. Ovaj sastanak je bio koristan, jer smo zajedniÄki pokuÅ¡ali da objasnimo termine koji su nekom od Älanova grupe bili nepoznati ili sumnjivi… Isto tako, proÅ¡irili smo svoje spiskove, razgovarajući o terminima sa kojima su prethodno popisane reÄi bile u vezi. Uspeli smo da pronaÄ‘emo adekvatan prevod za nekoliko termina, ili makar da se složimo oko razloga iz kojih adekvatan prevod nije moguć. Na nekom od prvih sastanaka, doÅ¡li smo do ideje o velikom najlonu koji ćemo zalepiti na zid, kako bi u njega ucrtali ‘mapu’ svih termina koje želimo da istražimo… Tako se treći sastanak zavrÅ¡io podelom identiÄnih listića papira i dogovorom o tome da se svaki termin napiÅ¡e na jednom papiriću. Sledeći sastanak obeležilo je ‘sveÄano’ lepljenje najlona na zid.
ÄŒlanovi grupe su na najlon polepili i papiriće s terminima, ne vodeći raÄuna o njihovom redosledu i sistematizaciji. Najlon po kom su polepljene razliÄite reÄi, postao je tabla za kolektivno-samoobrazovnu igru razvrstavanja termina po razliÄitim tematskim blokovima. Blokove nismo odredili unapred.
Trudili smo se da ih otkrijemo, otkrivajući odnose meÄ‘u terminima polepljenim po najlonu. Sistematizacija se dogaÄ‘ala postepeno. Za poÄetak, odluÄili smo da papiriće sa istim terminima, polepimo jedne preko drugih. Tako smo doÅ¡li do uvida u to koji su se termini najviÅ¡e puta ponovili. Oko termina koji su se ponavljali, poÄinjali smo da lepimo termine koji su im bliski… Prva oblast koja se na ovaj naÄin izdvojila, odnosila se na profesionalni žargon praktiÄnog rada u pozoriÅ¡tu, a s obzirom da je ovo žargon nauÄen na Fakultetu dramskih umetnosti, ovu grupu nazvali smo FDU… Ka toj strani najlona, postepeno su poÄeli da se slivaju svi oni termini kojima je bilo zajedniÄko to Å¡to se tiÄu tradicionalnih ili tradicionalistiÄkih formi u izvoÄ‘aÄkim umetnostima. Tu su dospeli žanrovi, pravci, istorijska razdoblja ali i nazivi za razliÄite glumaÄke/izvoÄ‘aÄke vežbe… Ova grupa zauzela je krajnju desnu stranu najlona. Po sredini, poÄinjali smo da reÄ‘amo termine koji su direktno izvedeni iz jezika novih tehnologija. Kompjuterske komande, oznake, izvedenice i ‘posrbe’ ovih reÄi, izdvojile su se kao samostalna tematska oblast: NOVE TEHNOLOGIJE… Nedaleko od NOVIH TEHNOLOGIJA, na najlonu su poÄeli da se reÄ‘aju termini vezani za pop kulturu, u okviru kojih se kao podkategorija pojavila i grupa žargonskih izraza za odreÄ‘ene fenomene u savremenom druÅ¡tvu…
U tu kategoriju uÅ¡la su i imena pop zvezdi, kao i neke poznati marketinÅ¡ki slogani („Možda je roÄ‘ena s tim“) … Ovu grupu oznaÄili smo naslovom POP…
Kreiranjem prvih tematskih okvira, ‘oÄistili’ smo gužvu na najlonu, tako da su sada postali uoÄljiviji termini koji nisu razvrstani u ove kategorije. Primetili smo da se mnogi termini tiÄu tela i telesnosti, odnosno da su izvedeni iz oblasti medicine. Tako su smrt, terapija, kiborg, idiot,ludilo i orgazam uÅ¡li u istu grupu sa pojmovima post-human, goli život,objektivizacija/objektifikacija ili monster … Ovoj grupi smo dali naziv TELO I MEDICINA … Filozofske termine, ili termine definisane u razliÄitim teorijama, grupisali smo u kategoriju nazvanu ODNOS PREMA STVARNOSTI / PISANJE I ÄŒITANJE. Ova, priliÄno ozbiljna oblast, postala je ‘zajedniÄki sadržitelj’ teorijske i filozofske terminologije, ali i kategorija u koju spadaju izrazi kakvi su: proces, procedura, metod, savremeno ili relacija.
Bliska ovoj kategoriji, iskristalisala se i naredna u kojoj se nalaze termini vezani za pitanje autora i autorstva. Autopoetika, autofikcija, original i autentiÄno neke su od kljuÄnih reÄi u ovoj tematskoj grupi.
Tehnike i postupke koje autor primenjuje na određenu materiju, grupisali smo u posebnoj oblasti. Preostali termini razvrstani su u dve grupe POLITIKA i TRŽIŠTE,
a brzo smo uoÄili kako mnogi termini iz ove dve grupe, mogu da pripadaju i jednoj i drugoj. Kao sasvim posebna tematska oblast, pojavili su se Äesto upotrebljavani PREFIKSI koje je popisala Katarina Popović, kao i UMORI od pojava, fenomena i normativa u savremenom svetu, koje je definisao SiniÅ¡a Ilić.
Zagledani u najlon sa razvrstanim papirićima, shvatili smo da beskrajno liÄi na mapu sveta! Naravno, odmah smo poželeli da ga vidimo u 3D varijanti, kao globus termina i pojmova vezanih za savremenu umetnost.
Ako se naÅ¡a mapa termina uporedi sa mapom sveta, u oÄi upadaju gotovo neverovatne koincidencije. Prefiksi i umori, nalaze se na mestu arhipelaga Zemlje izlazećeg sunca. FDU žargon, rasprostire se po prostoru koji na mapi sveta odgovara Aziji.
Evropa je zatrpana politikom, tj terminima iz ove oblasti. Na mestu Afrike, na naÅ¡oj mapi je (ironiÄno?) tržiÅ¡te. Južna Amerika nastanjena je terminima iz oblasti popa i novih tehnologija. U centralnoj su tehnike i postupci a u severnoj Americi nalaze se autorstvo i odnos prema stvarnosti. Položaju Kanade odgovaraju (ledeni) termini iz oblasti telesnog i medicinskog.
U sledećoj fazi, prekucali smo termine sa zida, u Word file.
Svaki Älan grupe, dobio je po jednu oblast koju treba da obradi i prezentuje ostalim Älanovima. Nismo se trudili da definiÅ¡emo Å¡ta taÄno znaÄi ‘obraÄ‘ivanje’ već smo jedni drugima ostavili prostora za autorski pristup.
Prezentacije koje ćemo pripremiti, pre svega će se ticati dopunjavanja spiskova termina i sistematizacije termina unutar jedne tematske grupe.
PoÅ¡to smo termine podelili u razliÄite oblasti, doÅ¡li smo na ideju da za svaku oblast , na grupni sastanak pozovemo nekog umetnika ili struÄnjaka za tu oblast. Ove saradnike nećemo tretirati kao predavaÄe, već kao prikljuÄene Älanove i konsultante za razliÄite oblasti. … Radionica koja će nam nakon toga biti potrebna, verovatno se tiÄe traženja termina koji ‘premošćuju’ prostor od jedne do druge kategorije.
****
Ovaj tekst, privobitno nazvan Hronologija dosadaÅ¡njeg rada, napisan je u oktobru 2009, kada se u naÅ¡oj samoobrazovnoj grupi, prvi put pojavila ideja o kreiranju svojevrsnog ‘dnevnika samoorganizacije’. Bilo je to mesec i po dana po formiranju naÅ¡e grupe, a ovaj tekst nije nastao samo zbog toga Å¡to smo, već tada, mogli da predpostavimo koliko nas zanimljivih faza u radu oÄekuje, niti zato Å¡to smo mogli da mislimo kako bi neka vrsta beleženja procesa kroz koji prolazimo, ili taÄnije: koji kreiramo, mogla biti Å¡tivo koje ćemo objaviti u zavrÅ¡noj publikaciji.
Ovaj tekst je napisan iz mnogo praktiÄnijih razloga. Cilj nam je bio da iskomuniciramo sa skopskim delom grupe, jer nam se Äinilo kako su nam se, od poslednjeg susreta na letnjoj Å¡koli, koncepcije rada sasvim raziÅ¡le. Usled Äestih tehniÄkih otkazivanja, sastanci putem video linka, nikada nisu bili dovoljno efikasni, a mail-ovi koje smo razmenjivali, samo su potvrÄ‘ivali naÅ¡u slutnju o tome kako smo rad sa terminima potpuno drugaÄije shvatili.
Jer, dok smo mi u Beogradu seckali i lepili papiriće po najlonu, planirajući da ih povežemo i definiÅ¡emo, skopski deo grupe, kako je nama tada izgledalo, bavio se liÄnim asocijacijama na pojedine termine. Povrh svega, Skopljani su otvorili i wiki-stranu, na kojoj su, u samo nekoliko dana, zakaÄili dve video prezentacije svojih termina. Ohrabrivali su nas da i mi poÄemo da objavljujemo svoje sadržaje na ovoj stranici, Å¡to je nama, u Beogradu, iz nekog razloga izgledalo nemoguće. Ipak, u silnoj želji da ostvarimo saradnju, odluÄili smo da na skopski wiki zakaÄimo svoj izveÅ¡taj o dosadaÅ¡njem radu. Tako ćemo, verovali smo, pokazati želju da saraÄ‘ujemo ali i doslednost principu rada koji nam se Äinio ispravnijim. S ovog aspekta, vrlo je interesantna Äinjenica da je naÅ¡a hronologija rada, poslednji sadržaj koji smo ikada zakaÄili na net. Kako s beogradske, tako i sa skopske strane.
Projekat wiki ovim je uspeÅ¡no okonÄan i zaboravljen.
MeÄ‘utim, ista se stvar dogodila i s naÅ¡om idejom o tome da svaki Älan grupe treba da obradi po jednu oblast, odnosno kategoriju, pa da je zatim u sharing knowledge duhu, prezentuje ostatku tima. Iako smo se, provobitno, složili po pitanju ovog ‘domaćeg zadatka’, jednako složno nastavili smo da ovaj dogovor ignoriÅ¡emo. NaÅ¡i sastanci u narednom periodu, bili su redovni ali stoprocentno neefikasni. U to vreme, svi smo radili neke druge stvari: u Beogradu, ali i van njega. Po Srbiji, ali i van nje i sastanci su nam proticali u kreativnoj, prijateljskoj ali ni malo radnoj atmosrefi. Drugim reÄima, izgledalo je kao da se sastajemo u Magacinu, kako bismo jedni drugima referisali Å¡ta se novo dogaÄ‘a u naÅ¡em umetniÄkom radu; dokle je ko stigao sa novom predstavom; ko je bio na kom festivalu; ko je Å¡ta gledao ili Äitao.
Utom bi dva sata prosto proletela, pa smo sastanke privodili kraju, uz poneku ideju o tome kako bismo mogli da nastavimo koletktivni-samoobrazovni rad… Ovih ideja se viÅ¡e, verovatno, niko od nas ni ne seća. I ako zvuÄi kao da smo u ovoj fazi zajedniÄkog rada beskorisno troÅ¡ili vreme, vrlo je moguće i to da je baÅ¡ ovaj period bio presudan i odluÄujući za sve naredne akcije. Ovde bih želela da referiÅ¡em na predavanje Bojane Kunst sa Open day-a, koje je usledilo mnogo meseci kasnije.
U tom predavanju, Bojana Kunst je iznela teze o tome da uÄenje zahteva vreme, ali i da generiÅ¡e prijateljstvo. Ukoliko je cilj projekta RaÅ¡kolovano znanje bio ulaganje u nezavisnu scenu, onda se može reći da smo se u ovoj fazi najviÅ¡e uložili.
Dali smo sebi vremena i pritom se sprijateljili, Å¡to je uÄinilo da informacije meÄ‘u nama teku brže i da budu detaljnije nego pre. Ne treba zanemariti Äinjenicu da je u ovom kratkom periodu, svako od nas, zavrÅ¡io po nekoliko drugih projekata, a da su svi Älanovi grupe bili upućeni u sve faze kroz koje su, u svojim projektima, prolazili uÄenici i uÄenice naÅ¡eg ‘raÅ¡kolovanog razreda’. Drugim reÄima: postali smo razred.
I kad se, poÄetkom zime, situacija pomalo rasÄistila, bili smo spremni za nove samoobrazovne pobede. U Beograd je stigla Bojana Cvejić, Äija je radionica bila velika prekretnica u naÅ¡em radu. I ako u poÄetku nismo mogli da se dogovorimo oko toga Å¡ta od nje oÄekujemo i kako bi trebalo da bude koncipirana radionica koju će nam održati, Bojana Cvejić je u razgovoru s Anom Vujanović, doÅ¡la na ideju da naÅ¡oj grupi ponudi uÄešće u pisanju tekstova za pojmovnik koji izdaje East Dance Academy. Prvog dana radionice, prezentovala nam je koncept ove knjige ali i principe po kojima EDA radi. U naredna dva dana, pod Bojaninim voÄ‘stvom, kolektivno smo brainstorm-ovali o pojmovima kontekstualnog pristupa i uloge festivala, u kontekstu umetniÄkih scena zemalja bivÅ¡e IstoÄne Evrope.
Bojana Cvejić je otputovala i ostavila nam deadline-ove, koje smo, svakako, pregazili … Ipak, ono Å¡to se desilo u toku i nakon njene radionice, bilo je presudno za smer u kom smo nastavili rad. Pre svega, na ovoj radionici, najzad smo se ponovo sastali sa skopskim delom grupe. Zatim smo bili suoÄeni s konkretnim zadacima.
Bilo je potrebno da, u odreÄ‘enom vremenskom roku, zajedniÄki napiÅ¡emo dva teksta. Ili, kako je to Bojana Cvejić definisala, bilo je vreme da iz teorijskog uÄ‘emo u praktiÄan rad. TaÄnije: u fazu proizvodnje neÄeg Å¡to bi bilo nalik naÅ¡em finalnom radu.
U ovom sluÄaju, pred krajnje konkretnim zadatkom, dokazali smo da pisanje može biti kolektivan Äin. Svi Älanovi naÅ¡e grupe, u jednakoj meri uložili su se u nastanak ovih tekstova, pa se može reći i da smo, tokom rada na njima, razvili sopstvenu tehniku kolektivnog pisanja, koja u mnogo aspekata pokazuje i to da je kolektivno samoobrazovanje moguć i praktiÄno izvodljiv pojam. Okupljeni na istom zadatku ili oko istog problema, tokom pisanja teksta o kontekstualnom pristupu u umetnosti, Älanovi beogradskog dela grupe pokazali su se kao skup individualaca, koji bez sujete, žele da podele svoja znanja, zapažanja i ideje, sa ostalima. ÄŒak i u sluÄaju da tekst koji smo napisali nije savrÅ¡en, vrlo je važno naglasiti kako smo ga pisali nekoliko meseci, u viÅ¡e od deset verzija i kako smo, o svakoj sledećoj izmeni, dugo i mnogo diskutovali, objaÅ¡njavajući jedni drugima kako se iste definicije ili fraze mogu proÄitati na viÅ¡e naÄina, u zavisnosti od toga iz kakvog obrazovnog, politiÄkog/liÄnog ili ideoloÅ¡kog background-a, dolazi onaj koji Äita.
S obzirom na to da je profesor MiÅ¡ko Å uvaković autor Video pojmovnika iz oblasti teorije umetnosti, Katarina Popović je predložila da zajedno pogledamo ovu emisiju, a da zatim o njoj diskutujemo. Tada se neko setio zaboravljene ideje o tome da u proces treba ukljuÄiti struÄnjake i konsultante iz razliÄitih oblasti, pa je kao prvi u ovom svojstvu, pozvan profesor MiÅ¡ko Å uvaković, koji je u naÅ¡ rad doneo puno novih sadržaja, i dinamike. Prva sesija sa njim, planirana je na sledeći naÄin. Epizode ovog serijala, gledaju se u Beogradu i Skoplju a zatim se povezujemo video linkom, i zajedniÄki debatujemo. Kao i mnogo puta do tada, video link nije funkcionisao. Ipak, razgovor koji smo u Beogradu vodili sa MiÅ¡kom Å uvakovićem snimili smo, i u mp3 formatu poslali u Makedoniju. Sesija je bila inspirativna, pa smo odluÄili da ubrzo održimo i sledeću. Za sledeću smo, u okviru naÅ¡e grupe, pripremili pitanja za profesora Å uvakovića. Ona su se odnosila na baziÄne pojmove i termine, koji se u žargonu savremene umetnosti, svakodnevno upotrebljavaju. Razgovor u kom nam je MiÅ¡ko Å uvaković razjasnio Å¡ta znaÄe i na Å¡ta se odnose termini: metod,format, praksa, strategija, procedura, postupak, tehnika, platforma, protokol i mnogi drugi, bio je kljuÄan za nastavak rada naÅ¡e grupe. Nastavili smo da se, jednom nedeljno, okupljamo kako bismo pogledali sve epizode Video pojmovnika. S obzirom da je profesor Å uvaković imao druge obaveze, diskusije o pogledanim sadržajima vodili smo meÄ‘u sobom. Ponekad smo, umesto Video pojmovnika, gledali druge emisije o umetnosti, ali se praksa da o njima diskutujemo, zadržala. Tokom ovih sesija, delili smo znanja, informacije, talente i veÅ¡tine. SliÄno se desilo i tokomtimeshare perioda, kad smo u Skoplju i Beogradu, svi zajedno radili na ovoj publikaciji. Na njenom konceptu, sadržaju, vizuelnom identitetu i prelomu. Ova publikacija nije udžbenik. Ona se pre može uporediti sa vežbankom, radnim listovima ili zbirkom zadataka koje ni sami nismo uspeli da reÅ¡imo. NaÅ¡e Izdanje u nastajanju ne nudi odgovore, ali uspostavlja prostor za postavljanje novih pitanja, koja nam – nakon deset meseci zajedniÄkog rada – viÅ¡e ne padaju na pamet.